Радња се дешава у једном црмничком селу далеке 1966. Један чo'јек је има неку баштину са ђесу му дати ваљда стојале трешње. Нека све то но у ципан цијело село никуђ није било слађија трешања но код њега. А има је помало чудну нарав, докле се није оженио важио је за бољега чo'јека,ал од кад се ожени, веле није га мога боље заброждит но је. Но се прича да га је жена искварила и промијенила му ћуд, од једне добре душе направила је праву сплачину. А она је била испренфингана ка ниједна,караконџа,чучомрда. Морало је бит све како она рече. Е докле се није оженио нема брка у село које се нису омастиле његовијема трешњама, ама чим та његова суворепница од жене уљеже у тај дом, све живо му је наредила да забрани, тако да је село остало без његовија трешања. А село ка село, вазда је ту било ђеце која су била фићфирићи, и ка свуђ милије им је било да упану код некога на какву воћку и да му је читаву обрсте но оне што су дома имали. Па не веле за џабе "туђе је слађе". И тако се један дан скупи петина шестина ђеце ђа'ола и здоговоре се да ојдну код овога да се припну на једну велику трешњу и да је читаву ижједу да му ниђе ниједне не остане, а знали су лијепо да ће му морат бастат од жене да ижљеже из куће и да им се развика и да их прићера отолен а они онда да га дигну на спрдњу. И ојдну ти та ђечина тако упану му у баштину која је била поред куће, припну се на највишу трешњу и почну да ију. А његова жена је била пре кућом нарифтала је пржулин да пржи кафу и све је то посматрала, и кад је виђела зла доба поче мужа да зове да га шиље да иде тамо да прићера ту ђечину са њи'ове трешње. Изиде он из подрума у неке црне гумаче, мајцу и са капелином и прескочи преко веранде и примаче се трешњама избуљи очи, виђе како му ова ђеца пувају трешње и поче да се дере пуд ђечине:
-АНУУУ ДЕДЕР ФИЋ-ФИРИ-ЋИ, ДОКЛЕН ЋЕ ТЕ СТОЈАТ ТУ, АНУ СЕ МИЧИТЕ СА ТЕ ВЕЉЕ ТРЕШЊЕ ДОКЛЕ ВИ ЈА НЕ ДОЂЕМ ПА ВЕ НЕ ПОВАТАМ СВЕКОЛИКЕ И ДА ВЕ ИЗДРВИМ С НЕЧУСО, ДА ВЕ ИСТОЉАГАМ СТОКО ЈЕДНА НИЈЕДНА СТОКО,Е ЋУ ВИ ЈА ДАТ ШТО ВИ НИКО УЗЕТ НЕЋЕ, АЈДЕ СЛАЗТЕ ОТОЛЕН, МИСЛИТЕ ЛИ ГА ГРДНИ СЛАЗИТ!!?
а ова ђеца ни пет ни шес', пљувајући спице од трешања по земљи, но му одговоре:
- НЕНЕ СЕ МИ СЛАЗИТ ОДОЛЕН, ДОКЛЕ СЕ ДОБРО НЕ НАПЕРУТАМО ОВИЈА СЛАДКИЈА ТРЕШАЊА ПОПИ ЂАОСКЕ, НО АЈ ТИ ПОЛАКО ПУД ДОМА.......
Узе чо'јек нечесову брстину и залеће се пуд њих те их све рашћера отолен (мора је то урадит јер се боја' жене а на душу му је било тешко, није ћео то чињет но је мора'...)
