CRNOGORKA
Kad gođ ćah odit u Beograd, ja nijesam stio da śedim na oni dio u Moskvu đe śede uglavnom naši studenti, no sam volijo da śedim u slačarnu. To mi je osta merak od najprvijeh dana kad sam ijo one baklavica na Cetinje.
Jedan put kad sam doša nije bio nitijedan tavulin slobodan, nako jedna stolica za astal đe je śeđela jedna mlogo lijepa đevojka. Ja je kulturno pardoniram, i pitam jeli slobodno. Ona trepćaše očima ka sovuljažina na jugovinu, i pokaza rukom na slobodnu stolicu. Veli ”Si”. Kad sam sijo, isti čas dođe konobar, a ne ka kod nas. Naručim tri baklave, a onu đevojku pitam oće li i ona još nešto. Veli da može dvije šampite. Doklen sam čeka porudžbinu izvadim Pobjedu da prelistam, i kad sam mijenja stranu ona đevojka me pita:
- Jao,jeste li možda vi,ovaj,Crnogorac,misim?
- Ne možda no sam baš sa Cetinja.
- Jaooo,i moji su roditelji Crnogorci.
- Pa i vi ste Crnogorka.
- Jaoo ni slučajno, misim.
- A što ako Bog da?
- Jaooo nemojte molim vas ne želim to nikako.
- A, okle su vam roditelji?
- Mama je iz Čekliče.
- Iz Ćeklića?
- Si si , to se tako zove.
- A tata okle je?
- Matori je iz Dadašama.
- Iz Dodoša?
- Ma si. Tako se to zove.
- A dal nije iz Ljubikura?
- Jao jeste, ali je to mnogo, misim, ružno. Misim.
- Ada ne možete bit ništa drugo do Crnogorka.
- Definitivno neću. Samo da čujete mamu i tatu kad počnu da se svađaju.
- Što im je to pa nepodijeljeno, da mi je znavat?
- Ma sve je okej, nego se stalno nešto prepiru.
- Oko čega za na?
- Nisam ja Zana, već sam Njegosava, a vi me možete zvati Neni. Baš ne volim to vrlo grubo Njegosava. Je li si da me zovete Neni?
A, oni to tako već odavno. Mama kaže tati da čika Vidoje ne bi probao ženskog uveta da nije odnekud došla Stanka avetna, što ne zna ni kad je dan, ni kad je noć. A tata kaže mami da ju je izvadio iz one vukojebine gde se mesecima prepričavalo kad dođe poštar. I još da se tetka Gospava nije udala iako ima već šesdeset i neku, kao, neće jer neko mora kao da čuva ognjište. Jedan put kad je mama pitala, sećam se, kada će se udavati, rekla joj je tetka Gospava kao da joj je u snu došao anđeo i rekao joj da će se kao udati kad se pomokri iza kuće na ploču ali da ne poprska noge. Probala je kao, kaže, ali ne ide. Donosila je onu stolicu sa tri noge, pa se slomatala. Nosila je ruku u gips šest nedelja, pa je onda kao iznela veliku stolicu, ona je zove nekako smešno..
- Karijega?
- Si si, tako se to zove, ali je onda mnogo više prskalo, kao za džabe je podizala jednu nogu, ona druga bi se uvek skvasila. Posle kad su bili moleri sa Cetinja da kreče, iskoristila je priliku pa je kao odnela one molerske merdevineiza kuće na ploču, i što se visočije penjala, to je sve više prskalo. Nikako nije mogla kao završiti sa suvim nogama. Eto, kaže, seko nije da neću, no mi se neće. Štoću ti ja, kaže mama, kad imaš jak .....
- Burlak?
- Si si, tako se to kaže. Kad tata to''potegn'', mama mu kaže da čika Vidoju viri luk iz šupka jer je pokrajvođanin, i tako u nedogled. Pa sad vi mene terajte da sam Crnogorka.
- Ada neću te ja ćerat. Što bih? Kolko znam, tvoji roditelji i nijesu članovi. Jedino bi mi bilo milo da takva lijepa đevojka bude i Crnogorka.
Постед бај Гане Радусиновић
