E pa dragi sprdaci,
Vidim da je ovaj sajt bas "ziv".Ali aj da probamo da ga ozivimo...cini se vrlo interesantnim.:)
Povede mene moj decak na utakmicu Cna Gora-Engleska (naravo kartu smo dobili preko "veze",moj dragi je vjerovatno morao da radi svakojake stvari zbog nje,nisam ga pitala detalje,mozda bolje da i ne znam :)) .Mogu vam reci da je to jedno predivno iskustvo,mislim da sam u 91 minutu bila najsrecnija osoba na svijetu kao i veliki dio ove nase male drzave ali sa velikim srcem.
Posto sam zensko,ne pratim bas fudbal(sto ne znaci da ne volim da ga gledam,ponekad)ali cu ukazati na neke druge stvari koje u ovom slucaju jesu za sprdnju.Za sprdnju je to sto je Engleska imala svoje strastvene navijace iz redova ljudi koji zive na zalost ovdje.Ljudi koji iz inata ili ne znam cega vec mrze drzavu u kojoj zive.Ne kazem da je drzava idealna,daleko je od toga,ali ipak nju cine ljudi koji zive u njoj tako da nam je drzava u stvari kao i narod...Doduse bilo je i onih koji su tu noc odjedanput poceli da je vole,da prosto ne vjerujes sta im se desilo.Kao da su dozivjeli neko prosvjetljenje.Gledam ih u cudu i nisam sigurna da li pricam sa istom osobom od samo par sati prije.Odjedanput na telefonima cujem "ti si moja prva ljubav,Crna Goro volim te...":).Al dobro,sta ce ljudi...
Toliko o tome koliko ljudi imaju cvrst stav po pitanju mnogih stvari.Ali dobro,makar za promjenu,na trenutak su i oni bili srecni,valjda su zaboravili na inat i da nekome moraju da dokazuju koliko su oni veci Srbi od Srba koji zive u Srbiji.Mozda fudbal ucini da jednog dana te razlike nestanu ali bojim se da ce ova ljubav trajati sve dok ne izgubimo prvu utakmicu.Onda,kao i obicno,vracemo se na staro i onda su svi sve znali i opet sve u krug...Dokle?!
Pozdrav
